Pored ugradnje i servisa klima uredjaja radimo i toplotne pumpe
a najčešće radimo sa brenodovima poput Haier ,Maxon i Toshiba i MDV.
Zbog rastućih cena energenata, ljudi sve više biraju alternativne izvore grejanja koji su ekološki prihvatljiviji i manje opterećuju kućni budžet. Ključ za efikasne uštede je stručna ugradnja i dobra termoizolacija objekta. Pored toga, u većini slučajeva je potrebno dodatno grejanje, posebno tokom zime. Toplotne pumpe koriste besplatnu energiju iz prirode, jer njihov rad bazira na korišćenju temperaturnih razlika. Izvori energije su zemlja, podzemne vode i spoljašnji vazduh. Ušteda pri grejanju može biti i do 75%, a jedini trošak rada pumpe je električna energija koja se koristi na početku procesa.
Toplotne pumpe funkcionišu na razne načine i dele se na nekoliko tipova: voda-voda, zemlja-voda i vazduh-voda. Efikasnost toplotne pumpe izražava se koeficijentom učinka (COP), koji predstavlja odnos između uložene energije i dobijene toplote. Što je COP veći, to je pumpa efikasnija. Kod vazduh-voda pumpi, COP se kreće između 3,4 i 4; kod voda-voda pumpi između 5,2 i 6,2; a kod zemlja-voda pumpi između 4,4 i 5.
Toplotna pumpa voda-voda je najefikasnija. Ako imate sopstveni izvor vode, ovaj sistem je najbolji izbor. Njihov COP se kreće između 5,2 i 6,2.
Toplotna pumpa zemlja-voda je sledeća po efikasnosti. Za njihovu instalaciju potrebna je dovoljno velika površina zemljišta za postavljanje cevi, otprilike dvostruko veća od grejane površine objekta. COP ovih pumpi je između 4,4 i 5.
Najčešći izbor je toplotna pumpa vazduh-voda, jer ne zahteva izvor vode niti veliku površinu. Treba uzeti u obzir faktor spoljne temperature – pumpe mogu da rade na temperaturama od -20°C do +35°C. Njihov COP je između 3,4 i 4.
Toplotna pumpa za centralno grejanje može raditi na višim temperaturama, što je preduslov za grejanje radijatorima.
Ovakva pumpa se naziva visokotemperaturnom toplotnom pumpom.
Toplotne pumpe s jednim kompresorom ne mogu da dostignu potrebnu temperaturu, pa se razlika nadoknađuje elektrogrejačem, što se jasno vidi na računima za struju.
Zbog toga se za radijatorsko grejanje preporučuju dvokompresorske toplotne pumpe koje mogu postignuti neophodne temperature, troše manje struje i imaju duži radni vek.
Toplotne pumpe koje rade na nižim temperaturama imaju veći koeficijent iskoristivosti, što ih čini idealnim za ugradnju s podnim grejanjem. Pošto podno grejanje obuhvata grejanje većih površina, niže temperature od 30-35°C su sasvim odgovarajuće. U tu svrhu može se koristiti bilo koja niskotemperaturna pumpa. Na ovaj način ćete uštedeti na investiciji, ali i kasnije na troškovima za grejanje.
